U imovinskim sporovima međa je retko jedini problem. Sporno je i šta o toj parceli piše u katastru nepokretnosti, po kojoj je ispravi upis nastao i da li je iko taj upis ikada uskladio sa onim što se na terenu dešava već decenijama.
Uknjižba i stare isprave u imovinskom pravu
Od uvođenja elektronskog šaltera isprava o prometu nepokretnosti dostavlja se katastru po službenoj dužnosti, pa se upis više ne pokreće odlaskom na šalter. Kako taj postupak izgleda, opisano je u tekstu o elektronskom šalteru i katastru na blogu.
Stare isprave su druga priča. Ugovori overeni u opštini sedamdesetih i osamdesetih godina, priznanice, ugovori na ime pretka koji je odavno umro, isprave bez klauzule kojom se dozvoljava upis. Takav predmet može tražiti upis na osnovu postojeće isprave, tužbu za utvrđenje prava svojine ili utvrđivanje uslova za sticanje svojine održajem, zavisno od toga šta dokumentacija i stanje na terenu pokazuju.
Objekti izgrađeni bez građevinske dozvole ne upisuju se više kroz ozakonjenje. Zakon o ozakonjenju objekata prestao je da važi u oktobru 2025. godine, a evidentiranje i upis prava svojine na takvim objektima uređeni su posebnim zakonom, po postupku koji se vodi elektronski pred nadležnom agencijom. Dok objekat nije evidentiran i upisan, promet nepokretnosti je otežan, pa se to pitanje po pravilu otvara zajedno sa ostalim imovinskim.
Suvlasništvo, deoba i smetanje državine
Suvlasništvo najčešće nastaje u naslednim predmetima, jer se rešenjem o nasleđivanju više naslednika upisuje na idealne delove iste nepokretnosti. Deoba se posle toga sprovodi sporazumno ili u sudskom postupku, fizičkom podelom kada za nju postoje uslovi, a prodajom i podelom cene kada ih nema. Suvlasnik koji prodaje svoj deo dužan je da ga prvo ponudi ostalim suvlasnicima, o čemu na blogu stoji tekst o pravu preče kupovine.
Smetanje državine je postupak za sebe. Sud u njemu ne utvrđuje ko je vlasnik nego kakvo je bilo poslednje stanje državine i da li je neko to stanje samovlasno promenio, zbog čega u tom postupku i vlasnik ume da izgubi. Postupak je zakonom određen kao hitan i vezan je za rokove koji teku od saznanja za smetanje.
Službenosti, uključujući prolaz preko tuđe parcele, čine posebnu grupu imovinskih pitanja, kao i sporovi među susedima i uspostavljanje ili brisanje hipoteke. Brisanje hipoteke ne nastaje samim tim što je dug izmiren, pa upis može ostati u katastru i pošto je kredit zatvoren.
Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti piše se i osporava po pravilima ugovornog prava. U imovinskim predmetima pitanje vlasništva najčešće počinje od toga šta o nepokretnosti piše u katastru.
Kada papiri postaju problem?
Papiri postaju problem u trenutku kada zatrebaju. Prodaja, kredit ili podela među naslednicima otvore list nepokretnosti, i tek tada se vidi da je upisan preminuli predak, da objekat ne postoji u katastru ili da stoji stara hipoteka.
Stanje u katastru se ne menja samim protekom vremena. Držanje i korišćenje nepokretnosti kroz decenije u nekim slučajevima vodi sticanju prava, a u drugima ne vodi nikuda, i to je razlika koja se vidi tek iz isprava i iz podataka o tome kako je i kada upis nastao.
Kod smetanja državine trenutak je određen zakonom, jer se rokovi računaju od dana kada je smetanje saznato i od dana kada je nastalo.
Advokatska kancelarija Slađana Miladinović nalazi se u Varvarinu, u ulici Jove Kursule 34, a u imovinskim predmetima postupa pred Osnovnim sudom u Kruševcu i sudskom jedinicom u Varvarinu. Zastupa stranke i pred svim osnovnim i višim sudovima u Srbiji.
Termin se dogovara telefonom ili mejlom, na broj +381 65 33 33 241 i adresu info@advokatsladjanamiladinovic.rs.