Nasledne stvari se često odlažu godinama. Kuća se koristi, njiva se obrađuje, papiri stoje kako su ostali posle sahrane, i sve to funkcioniše dok neko ne poželi da proda svoj deo ili dok ne umre još neko iz porodice. Tada se otvara ostavina u kojoj više nema dvoje naslednika nego sedmoro, a deo njih živi u inostranstvu. Nasledno pravo se zbog toga u praksi retko svodi na jednu ostavinsku raspravu.
Zbog čega se ostavina odlaže godinama?
Ostavinski postupak pokreće se po službenoj dužnosti, pošto sud dobije podatke iz matične knjige umrlih. Ako niko ne dostavi podatke o imovini i o krugu naslednika, rasprava se odlaže ili se okonča bez dela zaostavštine, koji onda ostaje neraspravljen.
Odlaganje ne ostaje bez posledice. Kada u međuvremenu umre neko od naslednika, njegov nasledni deo prelazi na njegove naslednike, pa se krug ljudi koji moraju da učestvuju širi sa svakom godinom. Predmeti u kojima se raspravlja zaostavština osobe umrle pre nekoliko decenija nisu retkost.
Katastar je posledica koja se primeti tek kasnije. Nasleđe prelazi na naslednike u trenutku smrti ostavioca, ali se upis u katastru nepokretnosti sprovodi na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Dok se to ne dogodi, nepokretnost je u katastru i dalje upisana na preminulog, što promet bitno otežava. Nasledno i imovinsko pravo se tu spajaju, jer stare isprave često ne odgovaraju stanju na terenu.
Nasledni predmeti u radu kancelarije u Varvarinu
Proces u ostavinskom postupku vodi se pred Osnovnim sudom u Kruševcu i pred javnim beležnikom kome je postupak poveren. Uz to idu predmeti u kojima se raspravlja naknadno pronađena imovina, za koju se donosi dopunsko rešenje o nasleđivanju.
Testament se sastavlja u nekoliko oblika koje zakon poznaje, a njegova punovažnost može biti predmet posebne parnice, između ostalog zbog forme ili zbog sposobnosti za rasuđivanje u vreme sastavljanja. Zahtev za nužni deo je zaseban predmet, jer nužni naslednici imaju pravo na deo zaostavštine i onda kada ih testament zaobiđe.
Ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života formalno su ugovori, a ne nasleđivanje, pa pripadaju i ugovornom pravu. Razlika je praktična. Imovina preneta ugovorom o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu, a ustupanje i raspodela imovine ceni se drugačije ako svi potomci nisu dali saglasnost. Posle smrti ostavioca može se otvoriti pitanje punovažnosti ili dejstva oba ugovora, naročito kada među naslednicima postoji spor.
Nasledna izjava je predmet za sebe. Naslednik se nasleđa odriče samo u svoje ime, a izjava o odricanju je neopoziva. Ako je data pod prinudom, pretnjom, prevarom ili u zabludi, može se tražiti njen poništaj.
U kojoj fazi se obično stupa u kontakt?
Predmet može da stigne u kancelariju već po prijemu poziva za ostavinsku raspravu. Poziv znači da je postupak pokrenut i da se pred sudom ili javnim beležnikom utvrđuju naslednici, zaostavština i prava koja iz nje proističu. Izjave date u tom postupku imaju posledice i za odnose među naslednicima posle njega.
Deo stranaka javi se ranije, kada se piše testament ili ugovor o doživotnom izdržavanju. Isprave stare nekoliko decenija tada se pregledaju pre nego što se uopšte može reći o čemu se radi, jer stanje u katastru i stanje u porodici retko izgledaju isto.
Naslednici koji žive u inostranstvu komunikaciju sa kancelarijom mogu voditi mejlom. U ostavinskom postupku može se postupati preko punomoćnika, pa lični dolazak u Varvarin nije uvek potreban.
Nasledni redovi, oblici testamenta i način na koji se računa nužni deo objašnjeni su u tekstu o testamentu i nasleđivanju na blogu.
Advokatska kancelarija Slađana Miladinović nalazi se u Varvarinu, u ulici Jove Kursule 34, a u naslednim predmetima postupa pred Osnovnim sudom u Kruševcu i sudskom jedinicom u Varvarinu. Zastupa stranke i pred svim osnovnim i višim sudovima u Srbiji.
Termin se dogovara telefonom ili mejlom, na broj +381 65 33 33 241 i adresu info@advokatsladjanamiladinovic.rs.