U krivičnim predmetima prvo pitanje retko glasi kolika je kazna. Glasi šta sada sledi. Neko je dobio poziv iz policijske stanice i ne zna u kom svojstvu treba da se odazove, neko je podneo krivičnu prijavu pre više meseci i ne zna šta se sa njom dešava. Krivično pravo se otvara mnogo pre nego što postoji optužnica.
Odbrana u krivičnom postupku
Okrivljeni se smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Okrivljeni ima pravo na branioca i pravo da se brani ćutanjem, a pre saslušanja mora biti poučen o tim pravima.
Odbrana se ostvaruje kroz različite faze postupka, od predistražnog postupka i istrage, preko odlučivanja o optužnici, do glavnog pretresa i žalbenog postupka. U pojedinim slučajevima zakon propisuje obaveznu odbranu, kada okrivljeni mora imati branioca bez obzira na to da li ga sam želi.
Uz redovan tok postupka postoje i putevi koji ga skraćuju. Sporazum o priznanju krivičnog dela zaključuje se sa javnim tužiocem i podleže oceni suda, a odlaganje krivičnog gonjenja dolazi u obzir kod lakših dela, uz obaveze koje osumnjičeni preuzima. Ni jedno ni drugo nije moguće u svakom predmetu.
O merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog, među kojima su zabrana napuštanja boravišta, jemstvo i pritvor, odlučuje se odvojeno od pitanja krivice.
Zastupanje oštećenog i krivična prijava
Oštećeni u krivičnom postupku ima pravo da se upozna sa spisima, da predlaže dokaze i da istakne imovinskopravni zahtev kojim traži naknadu štete nastale krivičnim delom. Sud o tom zahtevu odlučuje u presudi ili oštećenog upućuje na parnicu.
Krivična prijava podnosi se javnom tužilaštvu i sama po sebi ne pokreće postupak, jer o gonjenju odlučuje javni tužilac. Kada tužilac odbaci prijavu, oštećeni ima pravo na prigovor neposredno višem javnom tužiocu.
Određena krivična dela gone se po privatnoj tužbi, među kojima su uvreda i laka telesna povreda kada su ispunjeni zakonski uslovi. Privatna tužba se ne podnosi tužilaštvu nego neposredno sudu, a rokovi u tim predmetima su kratki i računaju se od saznanja za delo i za učinioca.
Kod nasilja u porodici mogu postojati i krivični postupak i postupak za određivanje mere zaštite, koji se vodi po pravilima porodičnog prava.
Krivično pravo pred sudovima u Kruševcu i Kragujevcu
Krivični predmeti sa područja opštine Varvarin vode se pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Kruševcu i pred Osnovnim sudom u Kruševcu, koji ima sudsku jedinicu u Varvarinu. Za krivična dela za koja je zakonom propisana nadležnost višeg suda nadležan je Viši sud u Kruševcu, dok po žalbama odlučuje Apelacioni sud u Kragujevcu.
Javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, dok policija preduzima radnje u skladu sa zakonom i po nalogu tužioca kada je to predviđeno. Prikupljanje obaveštenja od građanina i saslušanje osumnjičenog nisu ista radnja i ne prate ih ista prava.
Šta znači poziv policije ili tužilaštva?
Poziv u svojstvu građanina i poziv u svojstvu osumnjičenog nisu isto. Svojstvo u kom se lice poziva navodi se u pozivu, i od njega zavisi koja prava to lice u toj radnji ima.
Izjava data policiji nema uvek isti procesni značaj. Službena beleška o obaveštenju prikupljenom od građanina ne može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, dok se iskaz osumnjičenog može koristiti pod uslovima koje propisuje Zakonik o krivičnom postupku. Razlika zavisi od svojstva u kom je lice pozvano i od načina na koji je radnja sprovedena.
Oštećeni može biti saslušan kao svedok, a o odluci javnog tužioca po krivičnoj prijavi obaveštava se u skladu sa zakonom.
Kako je krivični postupak uređen i kroz koje faze prolazi, objašnjeno je u tekstu o pravnim aspektima krivičnog postupka na blogu.
Advokatska kancelarija Slađana Miladinović nalazi se u Varvarinu, u ulici Jove Kursule 34, a u krivičnim predmetima postupa pred Osnovnim sudom i Višim sudom u Kruševcu, sudskom jedinicom u Varvarinu i Apelacionim sudom u Kragujevcu. Zastupa stranke i pred svim osnovnim i višim sudovima u Srbiji.
Termin se dogovara telefonom ili mejlom, na broj +381 65 33 33 241 i adresu info@advokatsladjanamiladinovic.rs.