Tekst ažuriran 28. jula 2026.

Zvoni telefon, javlja se policijski službenik i kaže da treba da svratite na kratak razgovor, ništa strašno, samo da se nešto razjasni. Niko ne pominje branioca, niko ne pominje u kom svojstvu se poziva. Većina ljudi u tom trenutku pomisli da je najbolje otići odmah i sve objasniti, jer nemaju šta da kriju. Krivični postupak, međutim, počinje ranije nego što se misli, a ono što se izgovori na tom prvom razgovoru ostaje u spisima do kraja.

Šta znači kada policija pozove na razgovor?

Sve zavisi od svojstva u kome se lice poziva. Zakonik o krivičnom postupku razlikuje građanina koji daje obaveštenja, svedoka i osumnjičenog, a od tog svojstva zavise i prava i posledice. Lice koje se poziva ima pravo da zna zbog čega se poziva i u kom svojstvu, i to je prvo pitanje koje treba postaviti.

Razlika nije formalna. Građanin koji daje obaveštenja i svedok imaju drugačiji položaj od osumnjičenog, a svojstvo se u toku postupka može promeniti. Čovek koji je u ponedeljak pozvan da nešto pojasni, u petak može biti lice protiv koga se vodi postupak, a njegova izjava data u ponedeljak ostaje u spisima.

Postoji i druga strana. Zakon veže niz zaštitnih pravila upravo za trenutak kada neko postane osumnjičen, i ta pravila nemaju smisla ako se to svojstvo ne utvrdi na vreme. Zato je prvo pitanje advokata po pravilu isto: šta tačno piše u pozivu.

Prava okrivljenog od prvog trenutka

Poučavanje o pravima nije formalnost. Ako izostane, iskaz dobijen na taj način ne može biti osnov sudske odluke. Prava koja postoje od početka su sledeća:

1. Da bude obavešten zbog čega se tereti i koji su osnovi sumnje.
2. Da se ne mora izjašnjavati, jer odbrana ćutanjem je zakonom priznat oblik odbrane i iz nje se ne izvodi zaključak o krivici.
3. Da uzme branioca po sopstvenom izboru i da sa njim razgovara poverljivo pre saslušanja.
4. Da mu se, u slučajevima u kojima je odbrana obavezna, branilac postavi ako ga sam ne uzme.
5. Da razmatra spise i razgleda predmete, pod uslovima koje zakon propisuje.
6. Da mu se sve pouke i izjave unesu u zapisnik.

Vreme je ovde presudno. Za obezbeđenje branioca pred prvo saslušanje zakon ostavlja rok koji se meri satima, ne danima, i to je razlog zbog kojeg se advokat traži pre odlaska, a ne posle.

Šta se na saslušanju konkretno kaže, a šta ne, nije stvar opšteg pravila i ne postoji odgovor koji važi za svakoga. Zavisi od toga šta je već u spisima, kakvi su dokazi prikupljeni i kakva je pravna kvalifikacija dela. Iz istog razloga savet koji je nekome pomogao u sličnom slučaju u drugom slučaju ume da napravi štetu.

Kako teče krivični postupak?

Postupak ima nekoliko faza. Prethodi mu predistražni postupak, u kome javno tužilaštvo prikuplja obaveštenja i rukovodi radom policije. Zatim sledi istraga, koja se pokreće naredbom javnog tužioca, pa optuženje, pa glavni pretres pred sudom i presuda, protiv koje je dozvoljena žalba.

Faze u praksi izgledaju ovako:

1. Predistražni postupak. Prikupljanje obaveštenja, krivična prijava, prve radnje policije po nalogu tužilaštva.
2. Istraga. Naredba o sprovođenju istrage, saslušanje osumnjičenog, prikupljanje dokaza, veštačenja.
3. Optuženje. Optužnica ili optužni predlog, u zavisnosti od težine dela, i ispitivanje optužbe.
4. Glavni pretres. Izvođenje dokaza pred sudom, saslušanje svedoka, završne reči.
5. Presuda i pravni lekovi. Žalba u kratkom zakonskom roku koji teče od dostavljanja presude.

Za lakša krivična dela vodi se skraćeni postupak, bez istrage, što menja i tempo i način na koji se odbrana priprema.

Nadležnost zavisi od zaprećene kazne. Za većinu predmeta sa područja opštine Varvarin postupa Osnovni sud u Kruševcu, sa sudskom jedinicom u Varvarinu, uz Osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu, dok za teža dela postupa Viši sud u Kruševcu. Ta razlika nije administrativna, jer određuje i sastav suda i pravila postupka.

Trajanje se ne može predvideti unapred. Zavisi od broja okrivljenih, od toga koliko svedoka treba saslušati, da li je potrebno veštačenje i da li dolazi do ukidanja presude po žalbi. Ono na šta odbrana može da utiče je da postupak ne krene u pogrešnom smeru na samom početku, a to je period u kome se najčešće ne traži advokat.

Mere kojima se obezbeđuje prisustvo okrivljenog

Pritvor je poslednja u nizu mera, ne prva. Zakon predviđa čitavu lestvicu: poziv, dovođenje, zabranu napuštanja boravišta, zabranu prilaženja i sastajanja sa određenim licima, javljanje nadležnom organu, jemstvo, zabranu napuštanja stana i, tek na kraju, pritvor.

Sud je dužan da ne primeni težu meru ako se ista svrha može postići blažom. To pravilo u praksi znači da se o meri raspravlja, a raspravljati može samo neko ko poznaje spise. Rešenje o pritvoru pobija se žalbom u vrlo kratkom roku, a propušten rok ne vraća se objašnjenjem da porodica nije znala kome da se javi.

Ovo je i deo postupka u kome se najviše greši iz dobre namere. Rodbina koja obilazi, moli i objašnjava nadležnima obično ne postiže ništa, dok pravilno postavljen predlog za ukidanje ili zamenu mere postiže. Šta je u konkretnom slučaju moguće predložiti zavisi od osnova zbog kojeg je mera određena, pa se procena radi nad rešenjem, ne po opštem pravilu.

Sporazum o priznanju krivičnog dela

Zakon omogućava da javni tužilac i okrivljeni, uz branioca, zaključe sporazum o priznanju krivičnog dela. Sud takav sporazum ispituje i može ga prihvatiti ili odbiti, dakle on nije gotova stvar samim potpisivanjem.

Sporazum ume da bude dobro rešenje. Ume i da bude loše. Razlika je gotovo uvek u odgovoru na jedno pitanje: kakvi su dokazi tužilaštva zaista, nezavisno od toga kako zvuče u pozivu ili u optužnici. Priznanje dato u predmetu u kome dokazi ne stoje predstavlja poklon koji se kasnije ne vraća, jer se zaključenjem sporazuma odustaje od pravnih lekova u odnosu na pitanja o kojima je postignuta saglasnost.

Da li se sporazum isplati, ne procenjuje se prema visini kazne koja je ponuđena, nego prema tome kakav bi ishod bio bez njega. Ta procena traži uvid u kompletne spise predmeta i nije nešto što se može uraditi na osnovu opisa situacije.

Šta ako ste oštećeni

Postupak izgleda drugačije sa druge strane. Većina krivičnih dela goni se po službenoj dužnosti, što znači da je nosilac gonjenja javni tužilac, a oštećeni ima pravo da bude obavešten, da predlaže dokaze i da učestvuje.

Kod dela koja se gone po privatnoj tužbi, kao što su uvreda i pojedina lakša dela, gonjenje pokreće sam oštećeni. Rok za podnošenje privatne tužbe je kratak i teče od saznanja o delu i učiniocu, pa je čekanje da se stvari smire najskuplja odluka koja se u toj situaciji može doneti.

Ako javni tužilac odbaci krivičnu prijavu, oštećeni nije bez opcija, ali su i tu rokovi kratki i vezani za dostavljanje obaveštenja. Oštećeni takođe može u krivičnom postupku istaći imovinskopravni zahtev, radi naknade štete nastale delom, čime izbegava odvojenu parnicu. Da li je to povoljnije od parnice zavisi od toga koliko je šteta složena za dokazivanje, jer sud takav zahtev može i uputiti na parnicu.

Poseban slučaj je nasilje u porodici, gde se krivični postupak najčešće vodi paralelno sa postupcima iz porodičnog prava, a ono što se utvrdi u jednom ima težinu u drugom.

Najčešće greške u praksi

Odlazak na razgovor bez advokata, uz obrazloženje „nemam šta da krijem“. Najčešća greška i najskuplja. Problem nije u tome što neko ima šta da krije, nego u tome što ne zna šta je već u spisima i koje pitanje čemu služi.

Objašnjavanje na licu mesta. Rečenice izgovorene u afektu, na ulici ili u stanici, kasnije se pojavljuju u službenim beleškama i iskazima svedoka.

Potpisivanje zapisnika bez čitanja. Zapisnik je ono što ostaje. Ono što je rečeno, a nije uneto, ne postoji.

Pokušaj da se stvari srede sa drugim licima. Razgovori sa svedocima i porukama posle događaja redovno pogoršavaju položaj i otvaraju novu odgovornost.

Angažovanje advokata tek posle optužnice. Do tog trenutka dokazi su prikupljeni, a manevarski prostor bitno sužen.

Uverenje da je delo „sitno“ pa da ne treba ništa preduzimati. Osuđujuća presuda ostavlja posledice koje se osete kod zaposlenja, kod izdavanja dozvola i u svakom kasnijem postupku.

Kod oštećenog, propušteni rok. Isti događaj, ista šteta, samo bez pravnog puta.

Kada je vreme da se uključi advokat za krivično pravo

Odgovor je jednostavniji nego u drugim oblastima: pre prvog razgovora sa policijom ili tužilaštvom, a ne posle.

Branilac postavljen po službenoj dužnosti nije isto što i branilac izabran unapred. Postavljeni branilac ulazi u predmet u trenutku kada je to zakon predvideo, često na samom saslušanju, bez prethodnog uvida u spise i bez razgovora sa okrivljenim. To nije primedba njegovom radu, nego opis situacije u koju je stavljen.

Ako je stigao poziv, ako je izvršen pretres, ako je neko iz porodice lišen slobode ili ako je stigla naredba o sprovođenju istrage, odbrana u krivičnom postupku ne trpi odlaganje. Greške napravljene u prvom koraku kasnije se teško ispravljaju, a u krivičnoj materiji se često ne ispravljaju uopšte.

Zaključak

Krivični postupak je jedini postupak u kome se najvažnije odluke donose pre nego što se uopšte pojavi sudnica. Prikupljanje dokaza, prvo saslušanje i eventualna mera za obezbeđenje prisustva odigraju se u fazi u kojoj većina ljudi još uvek veruje da će se sve razjasniti samo od sebe.

Prava koja zakon daje okrivljenom postoje od prvog trenutka, ali ona ne rade sama. Koriste se ili ne koriste, i ta razlika se najčešće vidi tek kasnije, kada je spis već formiran.

Kada je reč o sumnji da je izvršeno krivično delo, provera položaja pre prvog razgovora vredi više od svega što se može uraditi kasnije, bez obzira na to da li se u postupku nastupa kao okrivljeni ili kao oštećeni.

Kada se krivični postupak vodi paralelno sa razvodom ili sporom oko deteta, pravila se prepliću, a to je posebna tema obrađena u tekstu o porodičnom pravu.

Često postavljana pitanja

Da li moram da se odazovem pozivu policije?

Zavisi od svojstva u kome se lice poziva i od toga da li je poziv uredan. Osumnjičeni i svedok nemaju isti položaj ni iste obaveze. Pre odazivanja korisno je utvrditi šta u pozivu piše, jer se od tog podatka razlikuje sve dalje, uključujući i to da li je prisustvo branioca obavezno.

Da li mi treba advokat ako sam samo svedok?

Svojstvo svedoka nije trajno. Ono se u toku postupka može promeniti, a izjava data kao svedok ostaje u spisima. Kada postoji i najmanja mogućnost da je lice na bilo koji način povezano sa događajem, konsultacija pre davanja iskaza je opravdana i jeftinija od kasnijeg ispravljanja.

Šta znači branilac po službenoj dužnosti i da li ga plaćam?

To je advokat koga postavlja organ postupka kada je odbrana obavezna, a okrivljeni nije uzeo branioca. Troškovi se najpre isplaćuju iz budžetskih sredstava, ali se od osuđenog po pravilu naknađuju. Postavljeni branilac se u predmet uključuje kasno, bez pripreme, što nije isto što i izabrana odbrana.

Koliko traje krivični postupak?

Trajanje zavisi od toga da li se vodi redovan ili skraćeni postupak, od broja okrivljenih i svedoka, od potrebe za veštačenjem i od toga da li dolazi do ukidanja presude po žalbi. Zbog toga se okvir ne može dati unapred, nego tek posle uvida u spise i pravnu kvalifikaciju dela.

Da li se isplati sporazum o priznanju krivičnog dela?

Ponekad da, ponekad ne, a razlika je uvek u snazi dokaza koje tužilaštvo stvarno ima. Sporazum se ne ocenjuje prema ponuđenoj kazni, nego prema tome kakav bi ishod bio bez njega. Procena traži uvid u kompletne spise i po pravilu se ne donosi na prvom sastanku.

Šta se dešava kada se podnese krivična prijava?

Javno tužilaštvo prijavu ispituje i može naložiti prikupljanje obaveštenja, pokrenuti istragu ili prijavu odbaciti. Oštećeni se o odluci obaveštava i u kratkom roku ima određena prava povodom odbačaja. Sadržina prijave utiče na ishod više nego što se očekuje, pa nepotpuna prijava često znači izgubljeno vreme.

Da li se za svako krivično delo izriče zatvor?

Ne. Krivični zakonik predviđa i novčanu kaznu, uslovnu osudu, rad u javnom interesu i izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. Koja sankcija dolazi u obzir zavisi od zaprećene kazne, od okolnosti dela i od ličnosti učinioca, o čemu sud odlučuje u svakom predmetu posebno.

---

Autor: Slađana Miladinović, advokat, Varvarin. Član Advokatske komore Čačak od 2010. godine. Bavi se pretežno ugovornim, porodičnim i krivičnim pravom.

Tekst ima informativni karakter i ne predstavlja pravni savet u konkretnoj pravnoj stvari. Za procenu sopstvene situacije potrebna je konsultacija uz uvid u kompletnu dokumentaciju.