Tekst ažuriran 22. jula 2026.
Pozajmili ste nekome novac pre nekoliko godina, imate priznanicu, a dužnik sada kaže da je prošlo previše vremena. Ili obrnuto, stigla vam je opomena za račun koji ste zaboravili da postoji. U oba slučaja odgovor zavisi od jednog pitanja: da li je nastupila zastarelost potraživanja. Odgovor nije isti za svaku vrstu duga, a razlika između tri i deset godina često odlučuje ceo ishod.
Šta je zastarelost potraživanja?
Zastarelost potraživanja je pravni institut po kome poverilac gubi mogućnost da sudskim putem prinudno naplati svoje potraživanje ako ga nije ostvario u zakonom određenom roku. Uređena je Zakonom o obligacionim odnosima. Sama obaveza pravno ne prestaje, ali dužnik dobija pravo da odbije ispunjenje.
Ta razlika nije akademska. Zastarelo potraživanje i dalje postoji. Ako ga dužnik dobrovoljno isplati, ne može tražiti novac nazad, jer nije platio nešto što nije dugovao. Ono što je izgubljeno jeste mogućnost prinude preko suda.
Zašto sud sam ne pazi na zastarelost
Ovo je mesto na kome se najčešće greši, i to na štetu dužnika.
Sud na zastarelost ne pazi po službenoj dužnosti. Ako je potraživanje zastarelo, a dužnik se u postupku na to ne pozove, sud će doneti presudu kojom se obavezuje na plaćanje. Zastarelost deluje samo ako se istakne kao prigovor, i to blagovremeno, u fazi postupka u kojoj je to procesno dozvoljeno.
Posledica je vidljiva u praksi. Ljudi koji dobiju tužbu za stari dug često pretpostave da će sud sam primetiti da je prošlo previše vremena. Ne primeti. Propuštanje da se prigovor istakne u pravom trenutku znači isti ishod kao da zastarelosti nije ni bilo. Da li u konkretnom slučaju uopšte ima osnova za prigovor i u kom trenutku ga treba istaći, procenjuje se uvidom u tužbu i dokumentaciju, jer zavisi od vrste potraživanja i od toga šta se u spisima nalazi.
Rok zastarelosti nije jedan
Postoji opšti rok, koji se primenjuje kada zakon za određenu vrstu potraživanja ne propisuje drugačije. Pored njega, Zakon o obligacionim odnosima propisuje niz posebnih, kraćih rokova.
Kraći rokovi važe, između ostalog, za povremena davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim razmacima, za potraživanja iz prometa robe i usluga između pravnih lica, za potraživanja naknade štete, i za komunalne i slične usluge. Postoji i poseban, duži rok za potraživanja utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili poravnanjem, koji teče od dana pravnosnažnosti.
Konkretne brojke ovde namerno nisu nabrojane kao spisak, iz jednostavnog razloga: pogrešno svrstavanje potraživanja u kategoriju dovodi do pogrešnog roka, a greška se primeti tek kada je kasno. Isti dug može spadati pod različit rok u zavisnosti od toga ko su strane, iz čega je obaveza nastala i da li je u međuvremenu utvrđena pred sudom. Zbog toga se rok ne određuje po opštem pravilu, nego po dokumentaciji.
Kada rok počinje da teče?
Rok zastarelosti počinje da teče prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze. To je dan dospelosti, ne dan zaključenja ugovora i ne dan kada je poverilac odlučio da naplati.
Kod obaveza koje se ispunjavaju odjednom, dospelost je obično jasna iz ugovora. Kod povremenih davanja, svaki obrok ima svoju dospelost i svoj rok, pa se dešava da su starije rate zastarele dok novije nisu. Kod naknade štete polazna tačka je vezana za saznanje o šteti i o licu koje je štetu prouzrokovalo, uz krajnji rok koji teče od nastanka štete bez obzira na saznanje.
Najčešća greška u praksi je računanje roka od pogrešnog datuma. Kod usmenih pozajmica bez roka vraćanja, kod računa koji su više puta reprogramirani i kod obaveza koje su delimično plaćane, utvrđivanje dana dospelosti je posao sam za sebe. Od tog datuma zavisi sve ostalo.
Prekid i zastoj zastarelosti
Rok ne teče uvek neprekidno.
Prekid zastarelosti znači da rok počinje da teče iznova, od početka, i da se vreme koje je proteklo ne računa. Do prekida dolazi kada dužnik prizna dug, izričito ili posrednim radnjama poput delimične isplate ili plaćanja kamate, i kada poverilac podnese tužbu ili preduzme drugu radnju pred nadležnim organom radi utvrđivanja ili naplate potraživanja.
Zastoj zastarelosti je nešto drugo. Rok privremeno prestaje da teče, a kada razlog prestane, nastavlja tamo gde je stao, uz uračunavanje ranije proteklog vremena. Razlozi za zastoj su okolnosti zbog kojih poverilac objektivno nije mogao da ostvari svoje pravo, kao i određeni odnosi između strana koje zakon posebno štiti.
Razlika je praktično važna. Kod prekida se rok resetuje, kod zastoja se samo pauzira. Delimična isplata koju dužnik učini u dobroj veri može, dakle, produžiti period naplativosti za pun rok od početka. Obična opomena, sama po sebi, po pravilu nema takvo dejstvo, iako se u praksi često veruje suprotno.
Šta se dešava kada potraživanje nije zastarelo
Naplata potraživanja koje nije zastarelo ide dvema osnovnim linijama.
Ako o potraživanju postoji izvršna ili verodostojna isprava, put vodi ka izvršnom postupku. Ako potraživanje nije zasnovano na takvoj ispravi ili je sporno, naplata se ostvaruje u parničnom postupku, a tek posle pravnosnažne presude sledi prinudno izvršenje.
Mesna nadležnost se određuje prema pravilima procesnog zakona, po pravilu prema prebivalištu tuženog, uz izuzetke koji zavise od vrste spora. Za stranke sa područja Varvarina to znači obraćanje mesno nadležnom osnovnom sudu.
Trajanje ovih postupaka zavisi od toga da li je potraživanje sporno, koliko ima dokaza i da li se dužnik odaziva, pa se realan okvir može proceniti tek uvidom u konkretan predmet.
Kada je vreme za stručnu procenu
Postoje situacije u kojima je proteklo vreme presudno, a sopstvena procena nepouzdana. To su, tipično, potraživanja stara nekoliko godina kod kojih nije jasno kada je nastupila dospelost; slučajevi u kojima je bilo delimičnih uplata ili pregovora pa je sporno da li je došlo do prekida; i primljena tužba ili rešenje o izvršenju za dug za koji dužnik smatra da je odavno propao.
Greške napravljene u prvom koraku kasnije se teško ispravljaju. Kod zastarelosti to važi bukvalno, jer se propušten rok ne može vratiti, a propušten prigovor u postupku deluje isto kao da roka nije ni bilo.
Zaključak
Zastarelost nije jedno pravilo nego sistem rokova koji zavise od prirode potraživanja, uz mehanizme prekida i zastoja koji te rokove pomeraju. Poverilac koji čeka rizikuje da izgubi mogućnost naplate. Dužnik koji ne reaguje na tužbu rizikuje presudu za obavezu koja je možda odavno prestala da bude naplativa.
U oba slučaja odluka počiva na dva podatka: kada je obaveza dospela i šta se u međuvremenu dešavalo između strana. Ta dva podatka ne stoje u zakonu, nego u dokumentaciji, pa se procena i može dati tek uvidom u nju.
Često postavljana pitanja
Koliko traje rok zastarelosti za obično dugovanje između građana?
Zavisi od toga iz čega je obaveza nastala. Za pozajmicu između fizičkih lica po pravilu se primenjuje opšti rok, dok za povremena davanja i za potraživanja iz prometa robe i usluga važe kraći rokovi. Pravilno svrstavanje potraživanja je uslov za tačan odgovor, pa se rok utvrđuje uvidom u osnov obaveze.
Da li zastarelost duga znači da više ništa ne dugujem?
Ne u potpunosti. Obaveza pravno postoji i dalje, ali dužnik može odbiti ispunjenje pozivajući se na zastarelost. Ako se dug ipak dobrovoljno isplati, isplaćeno se ne može tražiti nazad. Praktična posledica je da poverilac gubi mogućnost prinudne naplate preko suda.
Da li sud sam vodi računa o zastarelosti?
Ne. Sud na zastarelost ne pazi po službenoj dužnosti. Ako se dužnik u postupku ne pozove na zastarelost, sud će odlučiti kao da rok nije protekao. Zbog toga se rešenje ne nalazi u samom protoku vremena nego u tome da li je i kada prigovor istaknut.
Prekida li opomena rok zastarelosti?
Po pravilu ne. Prekid nastupa priznanjem duga od strane dužnika i podnošenjem tužbe ili druge radnje pred nadležnim organom. Sama opomena, bez odgovora dužnika, obično nema to dejstvo, iako se u praksi često veruje suprotno. Delimična uplata, međutim, može se ceniti kao priznanje duga.
Šta ako sam dobio tužbu za dug od pre deset godina?
Prijem tužbe ne znači da je potraživanje osnovano, ali ni da je zastarelo. Rok za odgovor na tužbu je kratak, a propuštanje po pravilu znači gubitak procesnih mogućnosti. Zbog toga je dokumentaciju i sam poziv suda korisno proveriti sa advokatom bez odlaganja.
Koliko košta angažovanje advokata za naplatu potraživanja?
Nagrada za rad advokata obračunava se prema Advokatskoj tarifi, a zavisi od vrste postupka i vrednosti spora. Pored nagrade, u troškove ulaze sudske takse i eventualni troškovi izvršitelja i veštačenja. Tačan obračun moguć je tek kada se zna o kom postupku i kojoj vrednosti je reč.
Autor: Slađana Miladinović, advokat, Varvarin. Član Advokatske komore Čačak od 2010. godine. Bavi se pretežno ugovornim, porodičnim i krivičnim pravom.
Tekst ima informativni karakter, ne predstavlja pravni savet u konkretnoj stvari i ne zasniva odnos punomoćja.